Извештај са конференције
„ЕНЕРГЕТСКА БЕЗБЕДНОСТ БАЛКАНСКОГ РЕГИОНА И САВРЕМЕНИ ИЗАЗОВИ»
„ЕНЕРГЕТСКА БЕЗБЕДНОСТ БАЛКАНСКОГ РЕГИОНА И САВРЕМЕНИ ИЗАЗОВИ»
„Руски Балкански центар у Београду“
Академик Славенко Терзић
Академик Славенко Терзић
«Руски Балкански центар у Београду» организовао је 23. априла 2024. године стручни округли сто на коме је учествовало 8 истакнутих стручњака. Овај догађај се одржао у конференцијској сали компаније Прогресс, ул. Змија Јовина 8-10. Након сваког излагања стручњака, међу учесницима је водила активна и жива дискусија.
На почетку округлог стола кратко уводно излагање одржао је директор «Руског Балканског центра у Београду» академик Славенко Терзић. Он је захвалио учесницима догађаја и истакао да је енергетски аспект веома важан фактор у савременој балканској и светској историји. Због многих важних догађаја, питања енергетских коридора неминовно стоје у другом плану, па је РБЦ у Београду изабрао ову тему, сматрајући да је питање енергетске безбедности посебно важно за регион Балкана. «Руски Балкански центар у Београду» намерава да настави са одржавањем догађаја у формату округлих столова и конференција о појединачним важним и актуелним питањима актуелне ситуације у Србији и региону Балкана. С тим у вези, преносимо главне тезе и извештаје учесника округлог стола у организацији Руског балканског центра у Београду.
На почетку округлог стола кратко уводно излагање одржао је директор «Руског Балканског центра у Београду» академик Славенко Терзић. Он је захвалио учесницима догађаја и истакао да је енергетски аспект веома важан фактор у савременој балканској и светској историји. Због многих важних догађаја, питања енергетских коридора неминовно стоје у другом плану, па је РБЦ у Београду изабрао ову тему, сматрајући да је питање енергетске безбедности посебно важно за регион Балкана. «Руски Балкански центар у Београду» намерава да настави са одржавањем догађаја у формату округлих столова и конференција о појединачним важним и актуелним питањима актуелне ситуације у Србији и региону Балкана. С тим у вези, преносимо главне тезе и извештаје учесника округлог стола у организацији Руског балканског центра у Београду.
Професор, др Мирослав Младеновић
„Геополитички аспекти енергетске безбедности“
(Факултет безбедности Универзитета у Београду)
„Геополитички аспекти енергетске безбедности“
(Факултет безбедности Универзитета у Београду)
У свом извештају, професор М. Младеновић се фокусирао на хибридне претње савременог доба, укључујућии у енергетском сектору које су постале посебно интензивне од 2022. Истиче се да санкције Русији треба посматрати и оцењивати као глобални и директан изазов целом свету. Као резултат кризе која је наступила, традиционални трговински и логистички путеви су нарушени, уз виртуелно враћање уназад и општу деградацију европског енергетског потенцијала. Даје се оцена уништења критичне инфраструктуре у земљама ЕУ као резултат принудног покоравања диктату САД у контексту војних операција Русије у Украјини које су у току.
Напомиње се да је енергетска безбедност данас главни приоритет државне безбедности било које земље у свету, као и средство глобалне конкуренције и геополитичке борбе, што је јасно видљиво, укључујући и Балкан. Прекид токова снабдевања енергијом у ЕУ и принудно одбацивање руских ресурса неизбежно ће, сматра известилац, довести до глобалне енергетске кризе која ће погодити ЕУ и земље кандидате. Дакле, задатак Србије, као и других земаља које воде независну и суверену политику, јесте да одржава безбедне и поуздане канале снабдевања руским ресурсима и критичним сировинама. Наводи се да политичка пристрасност и утицај на актуелне економске изазове и трендове са Запада имају прилично деструктивне ефекте, међутим аутор даје оптимистичне процене према којима ће Србија моћи да задржи свој посебан положај и самосталан, неутралан курс, који ће омогућавају да избегне озбиљне енергетске па чак и геополитичке последице реструктурирања постојећег светског поретка.
У дискусији је констатовано да Европа доживљава свој пад, али у ЕУ и западном свету и даље постоји право јаких по питању снабдевања гасом и енергетске зависности. Политичка мотивација и сврсисходност надјачавају здрав разум и доводе до отвореног лицемерја. Диверзификација токова у Србији је могућа, али ће Срби за то морати да плате огромну геополитичку цену. Реалност је да ће се глобална конкуренција повећати и постати интензивнија. Помиње се и термин „секјуритизација” – преношење трендова и проблема на међународни ниво, што подразумева посебне мере (инфраструктура, надзор и наднационална контрола). ЕУ ће бити принуђена да плати високу цену, као талац геополитичких амбиција и планова Сједињених Држава, јер је за ЕУ енергетско питање основа постојања и посебан статус. Постојање глобалне кризе на Западу биће до последњег заташкано његовим традиционалним лицемерјем, међутим, немогуће је коначно прекинути или уништити економске механизме и везе између ЕУ и Русије, стога ће економски контакти остати и биће одржати, упркос политичким условима САД и других земаља колективног Запада.
Напомиње се да је енергетска безбедност данас главни приоритет државне безбедности било које земље у свету, као и средство глобалне конкуренције и геополитичке борбе, што је јасно видљиво, укључујући и Балкан. Прекид токова снабдевања енергијом у ЕУ и принудно одбацивање руских ресурса неизбежно ће, сматра известилац, довести до глобалне енергетске кризе која ће погодити ЕУ и земље кандидате. Дакле, задатак Србије, као и других земаља које воде независну и суверену политику, јесте да одржава безбедне и поуздане канале снабдевања руским ресурсима и критичним сировинама. Наводи се да политичка пристрасност и утицај на актуелне економске изазове и трендове са Запада имају прилично деструктивне ефекте, међутим аутор даје оптимистичне процене према којима ће Србија моћи да задржи свој посебан положај и самосталан, неутралан курс, који ће омогућавају да избегне озбиљне енергетске па чак и геополитичке последице реструктурирања постојећег светског поретка.
У дискусији је констатовано да Европа доживљава свој пад, али у ЕУ и западном свету и даље постоји право јаких по питању снабдевања гасом и енергетске зависности. Политичка мотивација и сврсисходност надјачавају здрав разум и доводе до отвореног лицемерја. Диверзификација токова у Србији је могућа, али ће Срби за то морати да плате огромну геополитичку цену. Реалност је да ће се глобална конкуренција повећати и постати интензивнија. Помиње се и термин „секјуритизација” – преношење трендова и проблема на међународни ниво, што подразумева посебне мере (инфраструктура, надзор и наднационална контрола). ЕУ ће бити принуђена да плати високу цену, као талац геополитичких амбиција и планова Сједињених Држава, јер је за ЕУ енергетско питање основа постојања и посебан статус. Постојање глобалне кризе на Западу биће до последњег заташкано његовим традиционалним лицемерјем, међутим, немогуће је коначно прекинути или уништити економске механизме и везе између ЕУ и Русије, стога ће економски контакти остати и биће одржати, упркос политичким условима САД и других земаља колективног Запада.
Доцент, др Маша Мишковић
„Безбедност снабдевања гасом Балкана у контексту нових изазова“
(Правни факултет Универзитета у Београду)
„Безбедност снабдевања гасом Балкана у контексту нових изазова“
(Правни факултет Универзитета у Београду)
Енергија је данас једна од главних тема и истовремено проблем – како на националном тако и на међународном нивоу. Важна карактеристика тржишта енергије је флуктуација. У снабдевању енергентима увек постоји ризик од непредвиђених околности политичке, економске и правне природе, с обзиром да се економски и политички поредак стално мења под утицајем нових изазова. Штавише, утицај државе и државне политике у енергетском сектору је веома изражен и много значајнији у односу на друге секторе привреде.
Питање поузданости снабдевања гасом у Србији је на законском нивоу регулисано уредбама Владе Србије из 2018. године, донетим у складу са чланом 315. Закона о енергетици. Први је Уредба о давању сагласности на План превентивних акција за обезбеђење поузданости снабдевања природним гасом, а други је Уредба о давању сагласности на Антикризни план за обезбеђење поузданости снабдевања природним гасом. Као што назив прописа говори, Антикризни план се примењује у ситуацијама које утичу или могу утицати на нормално функционисање тржишта природног гаса и/или угрожавају сигурност снабдевања. Узроци кризе могу бити екстерни и унутрашњи, а утврђени су уредбом Владе о утврђивању Плана превентивних акција за обезбеђивање поузданости снабдевања природним гасом.
План превентивних акција садржи анализу и процену ризика за постизање сигурности снабдевања, као и мере и радње за њихово смањење или отклањање у циљу обезбеђивања поузданог, ефикасног и квалитетног снабдевања гасом на дужи рок и подстицања развоја гасовода, национални гасоводни систем, развој тржишта гаса на националном и регионалном нивоу, повезивање са системима суседних земаља и диверзификација путева и извора снабдевања.
Планом превентивне акције утврђује се инфраструктурни стандард, такозвани Х-1 индикатор, који је мера поузданости снабдевања гасом, тј. поузданост и благовременост испорука потребне количине природног гаса купцима. Вредност индикатора Х-1 мора бити већа од 100% да би се систем снабдевања гасом сматрао задовољавајућим са становишта инфраструктуре, у погледу поузданости снабдевања гасом. Према Плану превентивних акција, стопа Х-1 у Србији у 2018. години износила је 33,26%, што је знатно ниже од потребних 100%. То значи да свако одступање од нормалних услова рада система за снабдевање гасом може довести до озбиљних последица по снабдевање тржишта гасом.
Назначени су следећи пројекти (могући сценарији), чија ће изградња значајно допринети обезбеђивању поузданости снабдевања енергијом: топловод Обреновац-Београд, гасовод Србија-Бугарска, проширење капацитета складишта гаса Банатски Двор, гасовода Србија-Румунија, Србија-Хрватска и Србија-Босна и Херцеговина и Србија-Црна Гора. Анализа утицаја групе пројеката на индикатор Н-1 показује да, на пример, изградња гасовода Ниш-Димитровград, II фаза Банатског Двора и топловода Обреновац-Београд заједно чине 98,38% укупне вредности индикатор Н-1. То показује да инфраструктурни стандард није постигнут ни комбинованим постојањем ових пројеката, што даље значи да није обезбеђена поузданост снабдевања гасом. Једини начин да се обезбеди сигурност снабдевања гасом српског енергетског тржишта је реализација више инфраструктурних пројеката.
Такође је потребно узети у обзир и пројекције у Плану превентивних акција да ће све већи удео у снабдевању природним гасом бити увозни гас јер домаћа производња наставља да опада и да ће до 2026. године обим производње који се шаље у гасни систем бити око 25 % мање него 2017. Истовремено, око 47% транспортног система Србије је старије од 30 година.
Занимљиво је да је у Плану превентивних акција за утврђивање вероватноће сценарија угрожавања поузданости снабдевања гасом „технички“ фактор (технички кварови) узет као главни, јер није било статистике о другим разлозима, осим престанак снабдевања из Украјине, што се дешавало једном на сваких 50 година рада гасоводног система Србије, па је вероватноћа да ће се такав догађај десити процењена на 1/50 године. Међутим, сада видимо да су, услед геополитичких околности, догађаји овог типа постали један од главних фактора који утичу на поузданост снабдевања гасом, јер се више не може рећи да су ретки и непредвидиви.
Свака држава настоји да постигне енергетску сигурност и буде енергетски независна. Енергетска сигурност се може постићи само истовременом реализацијом више инфраструктурних пројеката. Иако је дугорочни споразум Србије са Руском Федерацијом од великог значаја у погледу безбедности снабдевања гасом, у циљу постизања енергетске независности Србије у светлу нових изазова, једно од могућих решења је изградња нуклеарне електране и коришћење нуклеарне енергије.
Питање поузданости снабдевања гасом у Србији је на законском нивоу регулисано уредбама Владе Србије из 2018. године, донетим у складу са чланом 315. Закона о енергетици. Први је Уредба о давању сагласности на План превентивних акција за обезбеђење поузданости снабдевања природним гасом, а други је Уредба о давању сагласности на Антикризни план за обезбеђење поузданости снабдевања природним гасом. Као што назив прописа говори, Антикризни план се примењује у ситуацијама које утичу или могу утицати на нормално функционисање тржишта природног гаса и/или угрожавају сигурност снабдевања. Узроци кризе могу бити екстерни и унутрашњи, а утврђени су уредбом Владе о утврђивању Плана превентивних акција за обезбеђивање поузданости снабдевања природним гасом.
План превентивних акција садржи анализу и процену ризика за постизање сигурности снабдевања, као и мере и радње за њихово смањење или отклањање у циљу обезбеђивања поузданог, ефикасног и квалитетног снабдевања гасом на дужи рок и подстицања развоја гасовода, национални гасоводни систем, развој тржишта гаса на националном и регионалном нивоу, повезивање са системима суседних земаља и диверзификација путева и извора снабдевања.
Планом превентивне акције утврђује се инфраструктурни стандард, такозвани Х-1 индикатор, који је мера поузданости снабдевања гасом, тј. поузданост и благовременост испорука потребне количине природног гаса купцима. Вредност индикатора Х-1 мора бити већа од 100% да би се систем снабдевања гасом сматрао задовољавајућим са становишта инфраструктуре, у погледу поузданости снабдевања гасом. Према Плану превентивних акција, стопа Х-1 у Србији у 2018. години износила је 33,26%, што је знатно ниже од потребних 100%. То значи да свако одступање од нормалних услова рада система за снабдевање гасом може довести до озбиљних последица по снабдевање тржишта гасом.
Назначени су следећи пројекти (могући сценарији), чија ће изградња значајно допринети обезбеђивању поузданости снабдевања енергијом: топловод Обреновац-Београд, гасовод Србија-Бугарска, проширење капацитета складишта гаса Банатски Двор, гасовода Србија-Румунија, Србија-Хрватска и Србија-Босна и Херцеговина и Србија-Црна Гора. Анализа утицаја групе пројеката на индикатор Н-1 показује да, на пример, изградња гасовода Ниш-Димитровград, II фаза Банатског Двора и топловода Обреновац-Београд заједно чине 98,38% укупне вредности индикатор Н-1. То показује да инфраструктурни стандард није постигнут ни комбинованим постојањем ових пројеката, што даље значи да није обезбеђена поузданост снабдевања гасом. Једини начин да се обезбеди сигурност снабдевања гасом српског енергетског тржишта је реализација више инфраструктурних пројеката.
Такође је потребно узети у обзир и пројекције у Плану превентивних акција да ће све већи удео у снабдевању природним гасом бити увозни гас јер домаћа производња наставља да опада и да ће до 2026. године обим производње који се шаље у гасни систем бити око 25 % мање него 2017. Истовремено, око 47% транспортног система Србије је старије од 30 година.
Занимљиво је да је у Плану превентивних акција за утврђивање вероватноће сценарија угрожавања поузданости снабдевања гасом „технички“ фактор (технички кварови) узет као главни, јер није било статистике о другим разлозима, осим престанак снабдевања из Украјине, што се дешавало једном на сваких 50 година рада гасоводног система Србије, па је вероватноћа да ће се такав догађај десити процењена на 1/50 године. Међутим, сада видимо да су, услед геополитичких околности, догађаји овог типа постали један од главних фактора који утичу на поузданост снабдевања гасом, јер се више не може рећи да су ретки и непредвидиви.
Свака држава настоји да постигне енергетску сигурност и буде енергетски независна. Енергетска сигурност се може постићи само истовременом реализацијом више инфраструктурних пројеката. Иако је дугорочни споразум Србије са Руском Федерацијом од великог значаја у погледу безбедности снабдевања гасом, у циљу постизања енергетске независности Србије у светлу нових изазова, једно од могућих решења је изградња нуклеарне електране и коришћење нуклеарне енергије.
Међународни експерт Милутин Илић
„Актуелни изазови енергетске безбедности у централној Европи“ (Праг, Чешка)
„Актуелни изазови енергетске безбедности у централној Европи“ (Праг, Чешка)
Аутор истиче да он заправо није у могућности да објективно открије ову тему у свом говору, будући да с правом сматра да је Централна Европа у потпуности зависна од администрације ЕУ и да је у вазалном статусу у односу на САД како у дефанзивном тако и у политичким и економским терминама. Аутор напомиње да САД имају потпуну контролу над интересима ЕУ, њеном спољном политиком и националном безбедношћу, често на штету интереса сопствених грађана.
Земље које деценијама подижу животни стандард у ЕУ захваљујући јефтиној енергији из Русије сада, без икаквог логичног објашњења, покушавају да купе алтернативне изворе енергије који су за Европљане много скупљи и често потпуно некомпатибилни са постојећим дистрибутивним системима, па чести су кварови на енергетској инфраструктури и прекиди у снабдевању.
Америка намерава да исцрпену Европу гурне у сопствени рат против Русије. А Европа и цео северноатлантски блок немају и не могу да имају војну индустрију, јер су руднике, ливнице и челичане одавно прогласили „прљавим технологијама које су у најбољим традицијама колониста пренете у земље трећег света“. Они су ојачали такозване еколошке покрете и трансформисали их у етаблиране, моћне, неолибералне политичке партије. На Западу и даље мисле да је долар јак као и раније, а из овог мита произилази гротескна слика у медијима који позајмљују и помажу Украјини у великим доларским цифрама – што је најмоћнија полуга притиска. Истовремено, Запад признаје да Руска Федерација производи три пута више граната и пројектила месечно него цела Северноатлантска алијанса.
У време изненадног напада Јапана на америчку базу Перл Харбор, однос у производњи челика био је 20 према 1 у корист Американаца, а данас је око 100 према 1 у корист Кине. Француски председник Емануел Макрон недавно је посетио Чешку и лобирао да француска компанија преузме ремонт нуклеарне електране Дуковани, коју су деценијама градили и поправљали Руси, и проширио понудуо изградњи још четири енергетска блока. Он, међутим, није обавестио чешку страну да су Французи, као колонизатори, протерани из Африке Сахела, одакле добијају 20% својих потреба за уранијумом. Француска ће извесно време, по много вишој цени, ипак моћи да купује у оном делу Африке који је недавноу најтешњој сарадњи са Русијом и Кином. Макрон се залаже за потпуно отварање великих рудника уранијума у Чешкој у Страже под Ралске, који су затворени 1990-их и проглашени затворима и логорима из совјетског доба. Они су уложили огромне суме новца да годишње неколико хектара земље у близини рудника обнове од овог „еколошког зла“. Аутор верује да ће НАТО јастребови ускоро почети да убеђују Чехе да је то чак и лековито (слично њиховим покушајима да Србе убеде у безопасност осиромашеног уранијума). Генерално, развој енергетског сектора у Европи је под контролом Француске, посебно за домаћу политичку употребу самог Макронаи да ојача свој лични рејтинг.
Тренутно, у Европи, НАТО има пројекат под називом „Стратешко јавно информисање“ који забрањује ставове који се разликују од наратива укључених у њихову службу. Организације и појединци у сфери којом управља НАТО и ЕУ нису у стању да говоре и делују у правцу мира и здравог разума. Суверенитет држава у зони ЕУ-НАТО је апсолутно девастиран и вештачки исушен у сваком погледу. А тема којом се данас бавимо је важан део суверенитета држава и здравог разума, који су де факто забрањени за било какву дискусију.
У закључку, аутор наводи да је са западњацима могуће преговарати, али је апсолутно немогуће ослонити се на њих у енергетском сектору. Земље ЕУ су одавно изгубиле суверенитет, а Србија га и даље задржава. То апсолутно није случај у Европи, посебно у Чешкој и Немачкој, пошто све зависи од САД, власти и логике јаких. Србија мора да остане неутрална земља, да се ангажује у развоју и јачању државе, као и да буде у режиму „чекај и развијај се“.
Земље које деценијама подижу животни стандард у ЕУ захваљујући јефтиној енергији из Русије сада, без икаквог логичног објашњења, покушавају да купе алтернативне изворе енергије који су за Европљане много скупљи и често потпуно некомпатибилни са постојећим дистрибутивним системима, па чести су кварови на енергетској инфраструктури и прекиди у снабдевању.
Америка намерава да исцрпену Европу гурне у сопствени рат против Русије. А Европа и цео северноатлантски блок немају и не могу да имају војну индустрију, јер су руднике, ливнице и челичане одавно прогласили „прљавим технологијама које су у најбољим традицијама колониста пренете у земље трећег света“. Они су ојачали такозване еколошке покрете и трансформисали их у етаблиране, моћне, неолибералне политичке партије. На Западу и даље мисле да је долар јак као и раније, а из овог мита произилази гротескна слика у медијима који позајмљују и помажу Украјини у великим доларским цифрама – што је најмоћнија полуга притиска. Истовремено, Запад признаје да Руска Федерација производи три пута више граната и пројектила месечно него цела Северноатлантска алијанса.
У време изненадног напада Јапана на америчку базу Перл Харбор, однос у производњи челика био је 20 према 1 у корист Американаца, а данас је око 100 према 1 у корист Кине. Француски председник Емануел Макрон недавно је посетио Чешку и лобирао да француска компанија преузме ремонт нуклеарне електране Дуковани, коју су деценијама градили и поправљали Руси, и проширио понудуо изградњи још четири енергетска блока. Он, међутим, није обавестио чешку страну да су Французи, као колонизатори, протерани из Африке Сахела, одакле добијају 20% својих потреба за уранијумом. Француска ће извесно време, по много вишој цени, ипак моћи да купује у оном делу Африке који је недавноу најтешњој сарадњи са Русијом и Кином. Макрон се залаже за потпуно отварање великих рудника уранијума у Чешкој у Страже под Ралске, који су затворени 1990-их и проглашени затворима и логорима из совјетског доба. Они су уложили огромне суме новца да годишње неколико хектара земље у близини рудника обнове од овог „еколошког зла“. Аутор верује да ће НАТО јастребови ускоро почети да убеђују Чехе да је то чак и лековито (слично њиховим покушајима да Србе убеде у безопасност осиромашеног уранијума). Генерално, развој енергетског сектора у Европи је под контролом Француске, посебно за домаћу политичку употребу самог Макронаи да ојача свој лични рејтинг.
Тренутно, у Европи, НАТО има пројекат под називом „Стратешко јавно информисање“ који забрањује ставове који се разликују од наратива укључених у њихову службу. Организације и појединци у сфери којом управља НАТО и ЕУ нису у стању да говоре и делују у правцу мира и здравог разума. Суверенитет држава у зони ЕУ-НАТО је апсолутно девастиран и вештачки исушен у сваком погледу. А тема којом се данас бавимо је важан део суверенитета држава и здравог разума, који су де факто забрањени за било какву дискусију.
У закључку, аутор наводи да је са западњацима могуће преговарати, али је апсолутно немогуће ослонити се на њих у енергетском сектору. Земље ЕУ су одавно изгубиле суверенитет, а Србија га и даље задржава. То апсолутно није случај у Европи, посебно у Чешкој и Немачкој, пошто све зависи од САД, власти и логике јаких. Србија мора да остане неутрална земља, да се ангажује у развоју и јачању државе, као и да буде у режиму „чекај и развијај се“.
Др Невена Шекарић-Стојановић
„Геополитика обновљивих извора енергије и Република Србија: стање, изазови и перспективе“
„Геополитика обновљивих извора енергије и Република Србија: стање, изазови и перспективе“
(Институт за међународну политику и привреду, Факултет безбедности Универзитета у Београду)
Аутор напомиње да су геополитика и енергетика основа савремених међународних енергетских односа. Угаљ је симбол19. века, нафта је симбол 20. века, гас је симбол 21. века. Разматрају се одлике процеса енергетске трансформације и геополитичког сукоба. Како ће садашњи енергетски систем изгледати у будућности?
Обновљиви и нови извори енергије – вода, ваздух и сунце – нови су тренд. С друге стране, ту су стари и традиционални угаљ, нафта и гас. У савременом енергетском билансу 13,4% чини присуство алтернативних извора и начина добијања и прераде енергије. Истиче се да геополитички ризици снажно погађају кључне изворе стандардних ресурса. Аутор тврди да ће алтернативни извори неминовно добити кључне позиције у будућности, што доноси користу условима транзита.
У енергетском смислу могу се издвојити три географске зоне: ЕУ, САД и Азија. Међу светским трендовима издвајају се следећи. Врши се груписање енергетских импликација, контроле и производње на националном нивоу. Отвара се перспектива приватног сектора и недржавних актера. Постоји конкуренција између праваца развоја ресурса, укључујући ретке земље (литијум). Тренутно је електрична енергија лидер у глобалној потражњи и важности. Као резултат Новог светског поретка, дошло је до промена у обиму и методама трговине енергијом у Украјини.
Између Запада и Кине се води глобална технолошка битка. Глобалне промене у светском геополитичком и енергетском систему до 2050. године. Предвиђање аутора је да су победници у енергетској трци Сједињене Америчке Државе. Од 2017. године инвестиције су десетоструко порасле, посебно у сегменту алтернативне енергије. Истовремено, фактор ПРЦ је веома важан и моћан.
Где је место Србије и Балкана на овим просторима? Основу горивно-енергетског комплекса региона чине угаљ, нафта и гас. Али постоје алтернативни правци – посебно хидроелектране и енергија ветра. Важне карактеристике развоја сектора горива и енергије у региону и Србији су учешће у кинеским пројектима и зависност од руског гаса и нафте.
Истовремено, ЕУ води Србију путем европских интеграција, ка чланству у ЕУ, а с тим у вези и усаглашавање енергетске политике. У самом региону, а посебно у Србији, ситуација у енергетском сектору је веома тешка – стара инфраструктура, зависност од спољних снабдевања и фактори животне средине. Због тога се постављају посебни захтеви за развој овог сектора и горивно-енергетског комплекса региона, који се односе на модернизацију ове сфере и њено прилагођавањесавременим реалностима геополитичке конфронтације Запада и Истока. Наводи се да је потпуни прелазак на алтернативне изворе немогућ, јер енергија у потпуности зависи од временских прилика, а такође није довољно ефикасна да замени индустријске и глобалне потребе човечанства у светским размерама, а да не говоримо о ситуацији на Балкану. .
Србија од 2015. године углавном само декларативно иде путем развоја алтернативне енергије. Стратегија се променила и тек недавно је енергетику учинила посебним политичким приоритетом Србије. Истовремено, Србија још нема много стандарда за глобалну енергетску транзицију, а хитно су јој потребне инвестиције и мултилатерални развој свог националног енергетско-енергетског комплекса. Изузетно је утицајан и спољни фактор, као и корупција на свим нивоима власти и Владе, посебно у енергетском сегменту. У ствари, предметна тема представља још увек нерешен блок контроверзних питања која треба решавати на националном нивоу. Поред тога, потребно је признати неадекватност регионалне интеграције по питању алтернативне енергије, која објективно захтева још већа улагања. Што се тиче пројеката мини-станица и комплекса хидроелектрана у Србији, њихова реализација има много проблема „на терену“, негативан углед међу локалним становништвом и еколошки фактор негативног утицаја. Штавише, њихову имплементацију спроводе западне компаније и фондови ЕУ. У том правцу је активна и Кина, која је поставила циљ интегрисаног развоја хидроелектрана и мини-електрана до 2060. године.
У закључку, аутор закључује да би Балкан дефинитивно могао имати велики енергетски потенцијал уколико постоји адекватна управа, одсуство раширене корупције, заједничка стратегија на регионалном нивоу и велика, разноврсна међународна улагања у контексту диверсификације енергетских токова како би се смањити фактор екстерне енергетске зависности Србије и земаља региона (потребна је диверзификација и систем класификације).
Аутор напомиње да су геополитика и енергетика основа савремених међународних енергетских односа. Угаљ је симбол19. века, нафта је симбол 20. века, гас је симбол 21. века. Разматрају се одлике процеса енергетске трансформације и геополитичког сукоба. Како ће садашњи енергетски систем изгледати у будућности?
Обновљиви и нови извори енергије – вода, ваздух и сунце – нови су тренд. С друге стране, ту су стари и традиционални угаљ, нафта и гас. У савременом енергетском билансу 13,4% чини присуство алтернативних извора и начина добијања и прераде енергије. Истиче се да геополитички ризици снажно погађају кључне изворе стандардних ресурса. Аутор тврди да ће алтернативни извори неминовно добити кључне позиције у будућности, што доноси користу условима транзита.
У енергетском смислу могу се издвојити три географске зоне: ЕУ, САД и Азија. Међу светским трендовима издвајају се следећи. Врши се груписање енергетских импликација, контроле и производње на националном нивоу. Отвара се перспектива приватног сектора и недржавних актера. Постоји конкуренција између праваца развоја ресурса, укључујући ретке земље (литијум). Тренутно је електрична енергија лидер у глобалној потражњи и важности. Као резултат Новог светског поретка, дошло је до промена у обиму и методама трговине енергијом у Украјини.
Између Запада и Кине се води глобална технолошка битка. Глобалне промене у светском геополитичком и енергетском систему до 2050. године. Предвиђање аутора је да су победници у енергетској трци Сједињене Америчке Државе. Од 2017. године инвестиције су десетоструко порасле, посебно у сегменту алтернативне енергије. Истовремено, фактор ПРЦ је веома важан и моћан.
Где је место Србије и Балкана на овим просторима? Основу горивно-енергетског комплекса региона чине угаљ, нафта и гас. Али постоје алтернативни правци – посебно хидроелектране и енергија ветра. Важне карактеристике развоја сектора горива и енергије у региону и Србији су учешће у кинеским пројектима и зависност од руског гаса и нафте.
Истовремено, ЕУ води Србију путем европских интеграција, ка чланству у ЕУ, а с тим у вези и усаглашавање енергетске политике. У самом региону, а посебно у Србији, ситуација у енергетском сектору је веома тешка – стара инфраструктура, зависност од спољних снабдевања и фактори животне средине. Због тога се постављају посебни захтеви за развој овог сектора и горивно-енергетског комплекса региона, који се односе на модернизацију ове сфере и њено прилагођавањесавременим реалностима геополитичке конфронтације Запада и Истока. Наводи се да је потпуни прелазак на алтернативне изворе немогућ, јер енергија у потпуности зависи од временских прилика, а такође није довољно ефикасна да замени индустријске и глобалне потребе човечанства у светским размерама, а да не говоримо о ситуацији на Балкану. .
Србија од 2015. године углавном само декларативно иде путем развоја алтернативне енергије. Стратегија се променила и тек недавно је енергетику учинила посебним политичким приоритетом Србије. Истовремено, Србија још нема много стандарда за глобалну енергетску транзицију, а хитно су јој потребне инвестиције и мултилатерални развој свог националног енергетско-енергетског комплекса. Изузетно је утицајан и спољни фактор, као и корупција на свим нивоима власти и Владе, посебно у енергетском сегменту. У ствари, предметна тема представља још увек нерешен блок контроверзних питања која треба решавати на националном нивоу. Поред тога, потребно је признати неадекватност регионалне интеграције по питању алтернативне енергије, која објективно захтева још већа улагања. Што се тиче пројеката мини-станица и комплекса хидроелектрана у Србији, њихова реализација има много проблема „на терену“, негативан углед међу локалним становништвом и еколошки фактор негативног утицаја. Штавише, њихову имплементацију спроводе западне компаније и фондови ЕУ. У том правцу је активна и Кина, која је поставила циљ интегрисаног развоја хидроелектрана и мини-електрана до 2060. године.
У закључку, аутор закључује да би Балкан дефинитивно могао имати велики енергетски потенцијал уколико постоји адекватна управа, одсуство раширене корупције, заједничка стратегија на регионалном нивоу и велика, разноврсна међународна улагања у контексту диверсификације енергетских токова како би се смањити фактор екстерне енергетске зависности Србије и земаља региона (потребна је диверзификација и систем класификације).
Професор др. Страхиња Обреновић
„Значај складиштења енергије за регионалну енергетску безбедност“
(Факултет политичких наука Универзитета у Београду)
„Значај складиштења енергије за регионалну енергетску безбедност“
(Факултет политичких наука Универзитета у Београду)
Професор С. Обреновић је у свом говору истакао специфичности и структуру складиштења резерви енергетског гаса у Србији, као и Мађарској, која је близак савезник и стратешки партнер Србије. Београд у целини ставља велики акценат на складиштење резерви гаса у Мађарској, будући да главно складиште гаса у Србији, Банатски Двор, има капацитет складиштења од само 520 милиона кубних метара. Пројекат реформисања и проширења Банатског двора у АК Војводина постоји, али још увек није спроведен у пракси. Србија има веома велики стратешки интерес за изградњу нафтовода од Мађарске до Србије (до Рафинерије нафте Панчево, која је тренутно у фази ремонта и модернизације). Њена имплементација је почела потписивањем споразума 2024. године између Мађарске и Србије, у оквиру којих је планирано стварање српско-мађарског нафтовода, који ће омогућити да Београд добија нафту из Русије (преко Словачке и Мађарске) преко јединог постојећи нафтовод, Дружба.
Што се тиче перспектива изградње и опремања складишта гаса у Европи, главне земље и локације које се разматрају су Украјина (регион Лавов), Немачка, Аустрија, Италија и Холандија – као најважније, највеће и које имају потенцијал за модернизација.
Напомиње се да се Србија по овом питању ослања на Мађарскуу формату интеракције две главне државне гасне компаније две земље (Хунгаз и СрбијаГас). Аутор је детаљно говорио о развоју ових контаката у оквиру развоја билатералног стратешког партнерства Београда и Будимпеште.
Поред тога, аутор се у свом извештају дотакао теме вађења и прераде литијума, као и актуелних питања развоја електропривреде у Србији и региону. С тим у вези, истиче се да у Србији (са изузетком региона Бајна Башта) не постоји ефективно складиште електричне енергије. Поменуте су и информације и планови за развој пројеката хидроелектране Ђердап-3, као и хидроелектрана на Бистрици и Дрини. С тим у вези, аутор је приметио да се развој енергетског сектора у Србији одвија под притиском иу оквиру директива ЕУ. Посебно се помиње „немачки порез“ из 2021. године (плаћање за тзв. неутралност) за транспорт и транзит ресурса. Мере заштите ЕУ и генерално пооштравање регулативе могу довести не до развоја сувереног енергетског сектора Србије, већ до његовог ограничавања и контроле од стране западних играча.
Што се тиче перспектива изградње и опремања складишта гаса у Европи, главне земље и локације које се разматрају су Украјина (регион Лавов), Немачка, Аустрија, Италија и Холандија – као најважније, највеће и које имају потенцијал за модернизација.
Напомиње се да се Србија по овом питању ослања на Мађарскуу формату интеракције две главне државне гасне компаније две земље (Хунгаз и СрбијаГас). Аутор је детаљно говорио о развоју ових контаката у оквиру развоја билатералног стратешког партнерства Београда и Будимпеште.
Поред тога, аутор се у свом извештају дотакао теме вађења и прераде литијума, као и актуелних питања развоја електропривреде у Србији и региону. С тим у вези, истиче се да у Србији (са изузетком региона Бајна Башта) не постоји ефективно складиште електричне енергије. Поменуте су и информације и планови за развој пројеката хидроелектране Ђердап-3, као и хидроелектрана на Бистрици и Дрини. С тим у вези, аутор је приметио да се развој енергетског сектора у Србији одвија под притиском иу оквиру директива ЕУ. Посебно се помиње „немачки порез“ из 2021. године (плаћање за тзв. неутралност) за транспорт и транзит ресурса. Мере заштите ЕУ и генерално пооштравање регулативе могу довести не до развоја сувереног енергетског сектора Србије, већ до његовог ограничавања и контроле од стране западних играча.
Професор др. Слободан Релић
„Европски пут без националне безбедности или зашто не треба ићи путем онога ко је разнео Северни ток“
(Педагошки факултет Универзитета у Београду)
„Европски пут без националне безбедности или зашто не треба ићи путем онога ко је разнео Северни ток“
(Педагошки факултет Универзитета у Београду)
Наслов ауторског чланка је констатација, праћена покушајем да се објасни зашто такве изјаве захтевају пажљиво разматрање, оријентацију у критичним временима и политички прагматизам усмерен на дугорочне трендове. Када говоримо о безбедности (националној, војној, енергетској), суштински се претпоставља да треба говорити о осећају несигурности, о ширењу несигурности, о урушавању безбедности. Овај општи контраст нам је познат као Орвелов језички парадокс. Када Орвел каже да је Рат мир, Слобода је ропство, Незнање је снага, а у нормалним временима мислили смо да је то иронично, а у ствари, он наводи прикривање стварности. Да подсетим да се пре сто година министарство које је контролисало војску и војне ресурсе логично звало Министарство рата.
Алексеј Муратов (генерални директор АО Југоросгаз)
„Српско-руска сарадња у области енергетике на примеру рада компаније „Југоросгаз“
„Српско-руска сарадња у области енергетике на примеру рада компаније „Југоросгаз“
Према тезама говора А. Муратова, предузеће АД Југоросгаз је створено 1996. године на основу билатералног споразума између Руске Федерације и Савезне Републике Југославије. Компанија тренутно послује ефикасно, а договори се поуздано спроводе у интересу Русије и Србије. Присутна је традиционална дугорочна природа уговора о гасном пословању. Због тога је Газпром своја дугорочна улагања увек заснивао на дугорочном билатералном међудржавном правном оквиру (што такође утиче на цену).
25% акција је у власништву српске компаније СрбијаГаз, а консолидовани удео од 75% је у директном власништву ПЈСЦ Гаспром од 2023. Компанија је пример идеалног партнерства Србије и Русије, без контроверзних питања и правних епизода. Основни циљ је стварање јединственог канала за увоз руског гаса у Србију, као и обезбеђење и развој неопходне инфраструктуре на југу Србије (на рачун профита компаније). Ова шема се показала веома ефикасном, јер су направљени магистрални гасовод (125 км) и дистрибутивни гасовод (345 км). Уложено је преко 60 милиона америчких долара. Од 2007. године гас се испоручује логистичком центру Берегово. Од 2011. године, подземно складиште гаса "Банатски Двор" се активно користи. Од јануара 2021. године, након пуштања Турског тока, снабдевање се врши преко пункта Зајечар, који иде Турским током. Данас се све испоруке гаса одвијају кроз овај пројекат који укључује Турску, Бугарску и Србију. Снабдевање гасом се одвија у потпуно безбедном режиму и не зависи од актуелне политичке ситуације. Стварање ове нове трасе је сигуран пример и основа за руско-српску енергетску сарадњу.
Релевантна су питања продужења уговора о снабдевању и проширење складишта Банатски двор. Русија се нада да ће задржати статус стабилног и загарантованог снабдевача гасом за Србију, јер се раст потрошње у земљи убрзано повећава, што је приметно и у годишњим цифрама (са 1,5 милијарде на 2 милијарде годишње до 2024. године). Треба напоменути да Гаспром увек излази у сусрет српским колегама и обезбеђује додатне количине до 2,5 милијарде годишње. У Србији се наставља позитивна динамика. Претпоставља се да ће, упркос појави нових додатних рута и увођењу диверсификације, Гаспром остати главни снабдевач (главни аргументи су стабилност и континуитет снабдевања, као и исправност и предвидљивост цена). Цена за Србију остаје најбоља у Европи на дужи рок.
Што се тиче основног споразума, који је истекао 2023. У билатералним односима Русије и Србије постоји један темељни споразум, који је продужен на 3 године, односно до 2026. Међутим, уз њега постоји неколико додатних споразума. Напомиње се да је цена испорука пословна тајна, иако је Србији достављена једна од најповољнијих формула цена, која се заснива на формули нафте, без додатака и других намета. Међутим, процес одређивања цена, узимајући у обзир раст обима, је веома сложен, па постоје додатне количине у зимским условима, што је више везано за спот трансакцијама. У закључку се наводи да је пакет у целини један од најбољих у Гаспрому за стране партнере. Трговање се наставља у еврима.
25% акција је у власништву српске компаније СрбијаГаз, а консолидовани удео од 75% је у директном власништву ПЈСЦ Гаспром од 2023. Компанија је пример идеалног партнерства Србије и Русије, без контроверзних питања и правних епизода. Основни циљ је стварање јединственог канала за увоз руског гаса у Србију, као и обезбеђење и развој неопходне инфраструктуре на југу Србије (на рачун профита компаније). Ова шема се показала веома ефикасном, јер су направљени магистрални гасовод (125 км) и дистрибутивни гасовод (345 км). Уложено је преко 60 милиона америчких долара. Од 2007. године гас се испоручује логистичком центру Берегово. Од 2011. године, подземно складиште гаса "Банатски Двор" се активно користи. Од јануара 2021. године, након пуштања Турског тока, снабдевање се врши преко пункта Зајечар, који иде Турским током. Данас се све испоруке гаса одвијају кроз овај пројекат који укључује Турску, Бугарску и Србију. Снабдевање гасом се одвија у потпуно безбедном режиму и не зависи од актуелне политичке ситуације. Стварање ове нове трасе је сигуран пример и основа за руско-српску енергетску сарадњу.
Релевантна су питања продужења уговора о снабдевању и проширење складишта Банатски двор. Русија се нада да ће задржати статус стабилног и загарантованог снабдевача гасом за Србију, јер се раст потрошње у земљи убрзано повећава, што је приметно и у годишњим цифрама (са 1,5 милијарде на 2 милијарде годишње до 2024. године). Треба напоменути да Гаспром увек излази у сусрет српским колегама и обезбеђује додатне количине до 2,5 милијарде годишње. У Србији се наставља позитивна динамика. Претпоставља се да ће, упркос појави нових додатних рута и увођењу диверсификације, Гаспром остати главни снабдевач (главни аргументи су стабилност и континуитет снабдевања, као и исправност и предвидљивост цена). Цена за Србију остаје најбоља у Европи на дужи рок.
Што се тиче основног споразума, који је истекао 2023. У билатералним односима Русије и Србије постоји један темељни споразум, који је продужен на 3 године, односно до 2026. Међутим, уз њега постоји неколико додатних споразума. Напомиње се да је цена испорука пословна тајна, иако је Србији достављена једна од најповољнијих формула цена, која се заснива на формули нафте, без додатака и других намета. Међутим, процес одређивања цена, узимајући у обзир раст обима, је веома сложен, па постоје додатне количине у зимским условима, што је више везано за спот трансакцијама. У закључку се наводи да је пакет у целини један од најбољих у Гаспрому за стране партнере. Трговање се наставља у еврима.
