О учешћу руководства „Руског Балканског центра“ на округлом столу на тему
„Руски језик у Србији данас“ у Руском дому
„Руски језик у Србији данас“ у Руском дому
У оквиру 60. јубиларног конгреса слависта Србије и дводневног онлајн семинара за усавршавање наставника руског језика „Зимска школа“, у Руском дому одржан је округли сто на тему „Руски језик у Србији данас“.
Учесници округлог стола, на којем су учествовали представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије, Амбасаде Русије у Србији, огранака Друштва слависта Србије, универзитетске русије из региона, предузећа и организација које се баве активности везане за руски језик и образовање (Руска хуманитарна мисија, НИС), поздравном речју обратио се амбасадор Русије у Србији А.А.Боцан-Харченко.
Директора Руског дома Е.А.Баранов је изразио наду да је овај догађај почетак нечег већег, истичући да шеф Россотрудничества Е.А.Примаков посвећује велику пажњу питању руског језика и враћању његових ранијих позиција.
Представници образовних институција, специјалисти који се баве наставом руског језика, његовом популаризацијом и промоцијом у Србији, разговарали су о актуелном стању и трендовима у изучавању руског језика у земљи. Указано је на низ проблема са којима се суочавају српски русисти. И поред тога што се после вишегодишњег периода равнодушности према највећем словенском језику и четвртом језику по заступљености у свету, последњих година у Србији јавља све већа жеља и потреба за учењем руског језика, постоји низ објективне препреке које и школе и ученици.
Директор «Руског Балканског центра», академик САНУ, професор Славенко Терзић напоменуо је да данас не можемо бити задовољни распрострањеношћу изучавања руског језика у Србији, као и српски језик у Русији. „Данас је руски језик прави пут руској уметности, науци, култури и руском друштву. Потпуно је неприродно када се Србин и Рус сретну да причају енглески. Ово изгледа чудно. Наравно, познато је да је језик увек пут „меке моћи“. Сасвим је природно да изучавамо руску књижевност, уметност, науку и културу и сматрам да би наша влада и министарства требало да посвете више пажње изучавању руског језика.
Слично мишљење изнео је и научни директор Института за политичке студије др Зоран Милошевић. Анализирајући статус руског језика у образовном систему Србије после 2000. године, он је оценио да је руски језик после НАТО агресије 1999. године доживео екстремну маргинализацију. „После 2000. године извршена је радикална чистка кадрова који су предавали руски језик и нови наставни кадар није створен. Тако, у суштини, Министарство просвете „баци лопту“ у руке деце и родитеља, не чинећи ништа да обезбеди наставно особље руског језика. Наравно, остале нијансе остају непримећене, попут утицаја популарне културе. Модерна руска поп музика се уопште не може чути на српским ТВ каналима, као што се, на пример, не могу видети најновији филмови руске производње, који се по свему могу успешно поредити чак и са холивудским“. Он је такође напоменуо да, према постојећим законима ресорног српског министарства, други страни језик у средњој школи може бити само језик који су ученици учили у основној осмогодишњој школи: тако је руски језик лишен још једне шансе да бити присутан у земљи, а значајан део српске деце и омладине лишен могућности да се упозна са богатом руском културом и цивилизацијом.
Према подацима Министарства просвете Србије, енглески језик учи 715.816 ученика у основним и средњим школама, 165.986 немачки, 99.562 француски, 68.042 руски, 16.159 италијански, 5.909 шпански, 101 кинески, а 12 - јапански. норвешки. Енглески се учи као први страни језик у скоро свим школама, а немачки, француски, руски, италијански и шпански се уче као други језици. Истраживање је показало да 20% ученика учи руски као други страни језик у основној школи и само 1% ученика као први језик.
О посебном месту руског језика у српском образовном систему сведочи и чињеница да се руски језик у српским школама појавио пре 296 година, када је далеке 1726. године у граду Сремски Карловаци отворена словенска школа Максима Суворова и Емануила Козачинског. Званично, руски језик је први пут увео као обавезан предмет у образовању 1849. године од стране београдске Богословије. Дакле, Србија је земља са најдужом историјом изучавања руског језика.
Округли сто је организовало Друштво слависта Србије, уз подршку Представништва Россотрудничества –Руског дома и «Руског балканског центра у Београду».
Учесници округлог стола, на којем су учествовали представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије, Амбасаде Русије у Србији, огранака Друштва слависта Србије, универзитетске русије из региона, предузећа и организација које се баве активности везане за руски језик и образовање (Руска хуманитарна мисија, НИС), поздравном речју обратио се амбасадор Русије у Србији А.А.Боцан-Харченко.
Директора Руског дома Е.А.Баранов је изразио наду да је овај догађај почетак нечег већег, истичући да шеф Россотрудничества Е.А.Примаков посвећује велику пажњу питању руског језика и враћању његових ранијих позиција.
Представници образовних институција, специјалисти који се баве наставом руског језика, његовом популаризацијом и промоцијом у Србији, разговарали су о актуелном стању и трендовима у изучавању руског језика у земљи. Указано је на низ проблема са којима се суочавају српски русисти. И поред тога што се после вишегодишњег периода равнодушности према највећем словенском језику и четвртом језику по заступљености у свету, последњих година у Србији јавља све већа жеља и потреба за учењем руског језика, постоји низ објективне препреке које и школе и ученици.
Директор «Руског Балканског центра», академик САНУ, професор Славенко Терзић напоменуо је да данас не можемо бити задовољни распрострањеношћу изучавања руског језика у Србији, као и српски језик у Русији. „Данас је руски језик прави пут руској уметности, науци, култури и руском друштву. Потпуно је неприродно када се Србин и Рус сретну да причају енглески. Ово изгледа чудно. Наравно, познато је да је језик увек пут „меке моћи“. Сасвим је природно да изучавамо руску књижевност, уметност, науку и културу и сматрам да би наша влада и министарства требало да посвете више пажње изучавању руског језика.
Слично мишљење изнео је и научни директор Института за политичке студије др Зоран Милошевић. Анализирајући статус руског језика у образовном систему Србије после 2000. године, он је оценио да је руски језик после НАТО агресије 1999. године доживео екстремну маргинализацију. „После 2000. године извршена је радикална чистка кадрова који су предавали руски језик и нови наставни кадар није створен. Тако, у суштини, Министарство просвете „баци лопту“ у руке деце и родитеља, не чинећи ништа да обезбеди наставно особље руског језика. Наравно, остале нијансе остају непримећене, попут утицаја популарне културе. Модерна руска поп музика се уопште не може чути на српским ТВ каналима, као што се, на пример, не могу видети најновији филмови руске производње, који се по свему могу успешно поредити чак и са холивудским“. Он је такође напоменуо да, према постојећим законима ресорног српског министарства, други страни језик у средњој школи може бити само језик који су ученици учили у основној осмогодишњој школи: тако је руски језик лишен још једне шансе да бити присутан у земљи, а значајан део српске деце и омладине лишен могућности да се упозна са богатом руском културом и цивилизацијом.
Према подацима Министарства просвете Србије, енглески језик учи 715.816 ученика у основним и средњим школама, 165.986 немачки, 99.562 француски, 68.042 руски, 16.159 италијански, 5.909 шпански, 101 кинески, а 12 - јапански. норвешки. Енглески се учи као први страни језик у скоро свим школама, а немачки, француски, руски, италијански и шпански се уче као други језици. Истраживање је показало да 20% ученика учи руски као други страни језик у основној школи и само 1% ученика као први језик.
О посебном месту руског језика у српском образовном систему сведочи и чињеница да се руски језик у српским школама појавио пре 296 година, када је далеке 1726. године у граду Сремски Карловаци отворена словенска школа Максима Суворова и Емануила Козачинског. Званично, руски језик је први пут увео као обавезан предмет у образовању 1849. године од стране београдске Богословије. Дакле, Србија је земља са најдужом историјом изучавања руског језика.
Округли сто је организовало Друштво слависта Србије, уз подршку Представништва Россотрудничества –Руског дома и «Руског балканског центра у Београду».
